×

COVID-19: Погледајте најновије информације у вези COVID-19.

Манастир Милешева: Бели анђео за читав свет

Пише: Никола Стојковић

Манастир Милешева налази се у непосредној близини Пријепоља, у долини реке Милешевке. Од Београда је удаљен 290 км и може се доћи аутопутем Милош Велики. Пут вас даље води кроз Чачак, Пожегу, Ужице, Златибор, Нову Варош и након 6 км од Пријепоља, долазите пред манастир.

Сам прилаз је веома леп. У даљини ћете прво угледати куполе манастира (које су иначе необично високе за рашки стил), а потом и читав комплекс са конацима и манастирском ризницом.

Манастир је у првој половини XIII века подигао краљ Владислав (син краља Стефана Првовенчаног). И баш као што је његов отац подигао Жичу, а деда Студеницу, тако је и он саградио Милешеву као гробну цркву. Сви поменути манастири изграђени су у рашком стилу који је био карактеристичан за доба Немањића (XII и XIII век).

Архитектура манастира

Као што је караткеристично за рашку архитектонску школу, црква је једнобродна базилика првобитно са једном куполом над централним делом. Тек касније приликом рестаурације, додата је купола и над припратом. Такође, на фотографији се може видети да црква има две бочне, ниске певнице, и две бочне апсиде. Манастирска црква је посвећена Светом Вазнесењу Господњем.

Манастир МилешеваМанастир Милешева

Првобитно је изграђен наос цркве и припрата, а године 1235., манастир Милешева добија још једну припрату. Краљ Владислав је њу дозидао како би ту сахранио свог стрица Саву. Свети Сава је био први српски архиепископ и са својим братом је подигао манастир Жичу (недалеко од Краљева) и у њу сместио седиште српске архиепископије. На свом путу по земљама Истока, Сава се разболео и умро у Трнову (Бугарска) 1236. године. Његово тело је пренето у манастир Милешева годину дана касније и ту је сахрањен у припрати коју је краљ Владислав дозидао.

Милешева тим чином постаје култно место, подиже се углед и иначе поштованом и цењеном манастиру. Манастир постаје место ходочашћа у који долазе бројни верници. То је можда и био разлог због чега су Турци 1594. године однели мошти Светог Саве у Београд и спалили их на Врачару. Тиме су, вероватно, желели да униште култ који је Свети Сава имао у српском народу. Не само да нису успели у томе, него се данас на том месту налази највећи православни храм на Балкану – храм Светог Саве.

У манастиру Милешева је радила једна од првих срских штампарија. Као и други објекти, Милешева је доживела извесна страдања. Турци су конаке спалили, а манастир опљачкали. Постоје неки подаци да је црква опљачкана још једном, крајем XVIII века.

Најважнија обнова је изведена у другој половини XIX века. Тада су подигнути кровови и куполе, дозидана полупорушена апсида. Не може се са сигурношћу тврдити, али чини се да је том приликом цркви нанета и велика штета! Претпоставља се да је порушен зид између наоса и унутрашње прирпате и да је тада срушена композиција Успење Богородице као и део Немањиног портрета. Чињеница је да је унутрашњи простор наоса знатно проширен, али је цркви нанета трајна штета.

Сликарство манастира Милешева

Рекли смо да је манастир доживео велика страдања, због чега и не чуди да су фреске делимично чуване. Фреске манастира спадају у ред монументалног сликарства нашег средњег века. Нису очуване ни у првобитном изгледу ни у броју. Празна је купола, празни су сводови и горњи делови зидова.

Међу фрескама највише се истиче Бели анђео – део композиције Мироносице на Христовом гробу. На композицији се види анђео у белом хитону, који показује на празан гроб Исуса Христа, указујући на чудо Христовог васкрсења.

Осим ове композиције, уочавају се и владарски портрети: фигура Стефана Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, краља Радослава итд. Такође, на фрескама се може видети и празник Благовести, затим фреска Младог апостола итд.

Фотографисање унутрашњости је забрањено, али неке од композиција можете погледати овде.

Да ли сте знали?

Први сателитски пренос видео сигнала између најстаријег континента и Северне Америке успостављен је 60их година прошлог века, а међу првим кадровима приказана је фреска Белог анђела, због чега је Бели анђео препознат као симбол мира! Фреска се налази у цркви, на јужној страни (у наосу)

Одморите се у манастирском комплексуОдморите се у манастирском комплексу

Након што завршите обилазак манастира, можете седети у порти на клупицама и једноставно уживати у тишини. Овде се једино могу чути жубор потока и црквена звона. Исто тако, можете изаћи из порте и одмах преко пута се налази сувенирница, а одмах до ње гостионица у којој можете попити кафу, појести нешто слатко, а платити спрам својих могућности. Такође, могуће је преноћити у конацима манастира Милешева.

Контакт телефон за резервацију конака за преноћиште: +38164 800 49 59 или путем мејла milesevakonak@gmail.com

Аутор фотографија: Никола Стојковић

Ја сам Никола. Заљубљеник у путовања, добре књиге и укусну храну. По струци сам мастер туризмолог. Као аутор овог блога и лиценцирани туристички водич, желим да развијем свест људи о значају туристичких кретања, првенствено по Србији. Како би путовали по Европи и свету, потребно је да прво упознамо квалитете наше земље. Поред блога, мој рад можете пратити и на друштвеним мрежама.

Прочитајте још...

10 предлога за излет на сат времена од Београда

У предстојећем тексту предлажићу вам 10 места на к

Од Римљана до хајдука

За случај да бисте да се провозате по Србији, и то

19 ствари које морате урадити када посетите престоницу

Којих то 19 ствари које морате урадити када посети

Ђавоља Варош, природни феномен у Србији

Ђавоља варош је редак природни феномен на планини

Крстарење Дунавом и Ђердапска клисура

Крстарење Дунавом је нешто најбоље што вам се може

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије